Početna
    Raša Perić PDF Štampa El. pošta
    sreda, 01 april 2009 16:13

    naberInternet izdanje Gradištanskog Almanaha.

    Raša Perić

     

    rasa peric_1Pesnik Raša Perić rođen je u Garevu 4. avgusta 1938. godine, te tako Veliko Gradište smatra svojim najužim zavičajem. Detinjstvo u kome je svet knjiga imao andrićevsku dimenziju, tajanstvenu, primamljivu i izazovnu, protekao je u snovima o nekom drugačijem životu no što je svakodnevnica seoskog ambijenta. Neshvaćen u sredini u kojoj je ponikao, od onih od kojih je očekivao samo razumevanje za svet u kome je želeo da živi, otrgao se na način koji je svima zadao mnogo bola, a njemu samom i mnogo lutanja, traganja, razočaranja, usamljeništva. Na tom životnom putu tragao je "beli monah" za svojim utočištem, verujući u poeziju kao svetinju, za svojim krilima koja bi ga uzdigla iznad prozaičnosti života u kome nije bilo ni dovoljno svetlosti ni dovoljno vazduha za njega.

    "Anđele, brate, hvala ti i slava
    al-
    gde su mi krila iz detinjstva, plava?

    Ako te ta krila vaznela do neba
    sad-
    i meni, zemnom, let tih krila treba!"

    kazuje pesnik šezdesetogodišnjak, svestan da je bezbroj puta imao anđeoski pruženu ruku spasa u trenucima bezizlaza, mraka i očaja, a da sada, više no ikada, oseća potrebu za tim žuđenim letom ka visinama.
    Pesme "Mlado zvono", "Voskna svetilja" i "Zelena ruka" nalaze se u zbirci "Beli monah" u izdanju kruševačke "Bagdale" (2001). Ova zbirka se u mnogome razlikuje po formi u odnosu na sve što je do sada Raša Perić stvorio. Ne samo zato što je u pitanju slobodan stih i forma soneta, već i zato što njegovo traganje za svetlošću u čoveku ("Donja porta") i traganje za svetlošću Boga ("Gornji hram") predstavljaju potrebu osmišljavanja života u trenutku kada je previše mraka u ljudskom okruženju, a najviše mraka u samom čoveku. Negde na tom pesničkom tragalačkom putu zaiskri na trenutak i dučićevska čežnja, večna i neuništiva, jer živi sa čovekom i u čoveku, dok god je sumnji u njemu i potrebe za utehom.

    tn_promocija3_pic00009

    Raša Perić je do "Kosovskog rva" pisao o dobru i zlu, o "pra grehu", tragao i bolovao sa onima koji su posrtali i padali, senkom zaklonjeni i suncem neogrejani. Zatim je, bez patetike, tragao za smislom poimanja srpskog roda, odgonetao njegovo vekovno stradanje, zumirao savremeni trenutak i stradanje u vremenu sadašnjem.
    U zbirkama "Plavi putir" i "Kamena tablica" otkrio je čitaocu povratak veri kao jedini put za one koji su se udaljili od sebe i istine o sebi. Tako "Plavi putir" predstavlja Perićevu nadu u pokajanje kao svetu pobunu protiv samoga sebe, pobunu protiv greha učinjenog i nameravanog, svesnog i nesvesnog. Zato u deset minijaturnih ciklusa, kao u deset zapovesti božijih, sačinjenih od po tri pesme kao svetog trojstva, Raša Perić kazuje o čoveku, ljubavi, traganju za svetlošću, nadom, zemnim tajnama, verom u povratak pravim vrednostima, moralu, ali i o raspetosti ljudskoj i biblijskom otkrovenju.
    Najčešći motiv u njegovoj poeziji je moralna ljudska dilema koja se javlja u trenutku opredeljenja između dobra i zla, raspetost ljudska pred izazovima života. Pesnik traga za smehom i suzom ljudskom, otkriva njegovo pravo lice, iskonsko ogledalo. U tom ogledalu otkriva pravdu i krivdu sveta. Pronalazi trepet bića.
    Kao i drugi pesnici, i Raša Perić pokušava da otkrije enigmu života. U tom otkrivanju sagledava dve večne tajne: ljudsku dušu i božija nebesa, i postaje svestan koliko je čovekov um nemoćan da dokuči tajanstvene dubine smisla postojanja.
    Raduje ga spoznaja identiteta srpskog, samosvojnost, a brine biološko osušenje, kao što ga i rastužuje moralni pad celog jednog pokolenja.
    Pesnik i čovek Raša Perić ima još mnogo neostvarenih životnih želja, ali on smatra da nije trenutak da se pesnik bavi mnogo sobom. Zato on kaže da pokušava da sledi trag harmonije života, ide suprotno od senke, ka Večnom Primeru verujući da je to dovoljno za sreću.

    Trenutno, Raša Perić živi u Novom Sadu i Petrovcu na Mlavi. Do sada su štampane sledeće zbirke njegovih pesama: "Molitva za perača neba", 1967, "Ruka biljnog anđela", 1970, "Vetrometina srca", 1970, "zeleni presto", 1973, "Gost u belom", 1974, "zemljaci" 1981, "Dečja duša, 1984, "Vaga i bosiljak", 1988, "Kosovski rv, 1989, "Srpski put, 1990, "Garež i suza", 1991, "Srbija u Grčkoj, 1995, "Fruška zvona", 1997, "Živi trag, 1998, "Zapad nad Srbijom, 1998, "Plavi putir, 1999, "Kamena tablica, 2000, "Svetačnik", 2000, "Darovnica, 2000, "Svetli vilajet", 2000, "Vinogradac", 2001, "To sam ja", 2001, "Beli monah", 2001.
    Priredio je osamnaest tematskih zbornika. Zastupljen je u više antologija i nagrađen "Pečatom varoši sremskokarlovačke", zlatnom značkom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Iskrom kulture Vojvodine, Književnom nagradom "Srboljub Mitić" i Rasinskim cvetom.

     

    mr Ljubimka Blažević

    MLADO ZVONO

    Počelo je u svečan dan, u zoru...
    Žario se žar,
    iskrile iskre...
    smejnuo se Istok i Bog.
    A mi smo
    od rebara svojih sačinili kalup,
    od materijala zemaljskog!

    Pa kad je proključalo, zakipelo...
    digla se para, pala magla,
    krenuo je liv!
    I sve je sasvim uzvrelo.
    Čini se
    da se i nebeska čeljad sagla
    da vidi Majstora
    i vidi - Delo!

    I čuo se pev mladog zvona!
    Čuo se bruj,
    glas...
    Zaigrali smo kolo.
    Ali-
    nismo znali
    odakle dolazi ta božanska muzika:
    iz zvona ili - iz nas!


    VOSKNA SVETILJA

    ... A kad je počeo majstor nju da pravi
    pozvao je pčelu, lipu, suncokret...

    Bolje šegrte nije mogao imati"
    pčela mu je dodavala vosak, lipa miris,
    suncokret zrak...
    al' nismo znali ko će mu dati plamen,
    a ko sjaj!

    Mračila se duša majstora,
    mračila se duša čovekova kao nikad dosad,
    kao da je poslednje vreme,
    skončanje,
    kraj!

    No, on se zaista bavio božanskim poslom:
    upreo je svoju dušu u konac,
    pa kroz vosak,
    u fitilj...
    k nebesima, ej!

    I planula je voskna svetilja,
    što od daha ljudskoga, što od duha božjega.

    Tako se duša,
    tako se životnica sama sobom osvetljavala,
    tako-od tame spasavala!


    Die Wachsleuchte

    ...und als der Meister begann Sie zu erschaffen,
    rief er die Biene, die Linde, die Sonnenblume...
    Bessere Gehilfen konnte er nicht haben:
    Die Biene gab ihm den Wachs, die Linde den Duft, die Sonnenblume die Luft ...
    aber wir wußten nicht, wer ihm die Flamme
    und wer den Schimmer dazugeben wird !

    Die Seele des Meisters verdunkelte sich,
    die Seele des Mannes verdunkelte sich,
    wie noch nie bisher,
    als wäre es das Ende aller Tage,
    Ende !
    Nun, er beherrschte wirklich die göttlichen Arbeiten:
    Er sammelte seine Gedanken,
    und durch das Wachs,
    in den Docht,
    dem Himmel entgegen, hej !

    ...und die Wachsleuchte entflammte,
    was durch menschlichen Atem und durch den Geist Gottes geschah.

    So hatte sich die Seele, das Lebenwesen selbst erleuchtet
    und sich selbst vor der Dunkelheit bewahrt !

    Prevod Aleksandra Milenkovic

    ZELENA RUKA

    Kad ne sneži...kad ojuži, kad ozrači
    iz mrazline kad uzavre sok životni
    pa u bilje, gorobilje, pa u grmlje...
    tad zelena ruka krene u gaj sveti
    po sadnicu - boginjicu.

    Nosi čovek mlad izdanak, nosi lipu
    ka crkvi je svojoj nosi, k porti donjoj
    uz vodicu-melemnicu on je sadi
    da žilištem udubi se u tle zemno
    da se nagne ka bistriku, devičanski
    okićena minđušama-pčelicama.

    S njom i čovek da nagne se nad izvirak
    dok prosine lice Boga, dok prosine
    na videlo slatkoj duši, hodočasnoj
    što ga traži srcolikim okom svojim
    iz koga bi pokoj-suza radosnica
    na zrcalo, na osmejak bogojavni
    u dan sveti, ispred crkve, ispod lipe

    POVODOM ZBIRKE PESAMA "ŽIVI TRAG"

    Jedna od knjiga Raše Perića, čija je promocija u Narodnoj biblioteci u Velikom Gradištu naišla na izuzetan prijem, je zbirka "Živi trag".
    Oksimoronski naziv peničke zbirke "Živi trag" nosi u sebi sintetičnu snagu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Trag je u našem jeziku otisak stopala na nekoj površini, simbol koračanja i kretanja, vidljivog hoda ka cilju; trag je i ostatak nečega što je bilo, postojalo; trag je dokaz, potvrda nečega; ali i znak postojanja, trajanja, potomstva, nasleđa. Zato "Živi trag" nosi u sebi izuzetno snažan dijahronisjski i sinhronijski doživljaj života, onoga viđenog kroz minule vekove čije tragove ništa ne može da omrtvi i izbriše i ovog sadašnjeg koji živo opominje na svoje postojanje i trajanje. Kao i u mnogim njegovim ranijim pesmama i ovde se otkriva ona omamljujuća lepota izkazana jednom sintagmom koja se prostire u daleke prostore semantičkih asocijacija ili, kako bi to Čedomir Mirković rekao u prostore "pravoslavne duhovne kosmogonije".
    I kompozicijski gledano uočava se relacija trojstva. Uvertirno otkrivamo u "Rođaj-pesmi" nagoveštaj pesničkog "ja" skrivenog u mleč-izvorima našeg postanka pred zagonetnim vaskrsavanjem duha kojim se jedino može ostati i opstati. U finalnoj pesmi "Sušna čeljad" očigledan je pesnički "tragični optimizam" usmeren ka "zvezdi životnici", nužno potrebnoj da "zimzlen u vrtu nam" ne mre u sledećem veku. Središnji deo zbirke čini nekoliko dragocenih ciklusa čija simbolika naslova kazuje pesnikovo viđenje istorijskih događanja, tragičnih zbivanja, susreta sa svetinjama srpskim i spomenicima znamenitim, duhovnog dodira sa poznatim pesnicima i odgonetanje tajni mitskih simbola, o žrtvama vremena prošlog i vremena sadašnjeg: Srpska Atina, Večne svetinje, Duhovni rođaci, Živi trag, Grčki soneti, Pravoslavne tužbalice, Srpske smrtovnice.
    Pesnički večno inspirativna tema o usponu i padovima našeg nacijuma, njegova raspetost na prostoru pradedovskom s kojeg je teran kao žrtva pravoslavnog čovekoljublja i u ovoj zbirci nalazi svoje mesto kao opomena našoj svesti ko smo i gde smo, i zašto stigma na našem čelu.
    Izuzetnost zbirke čini jezičko bogatstvo Raše Perića. Iznenadni jezički obrti, kovanice iznedrene iz jezika života svojom metaforikom otkrivaju pesnika modernog izraza koji zna svoje mesto u savremenoj poeziji. U tom jeziku čitalac otkriva "trag-brojanicu", "monah-suzu", "Srb-grehe", "melem-mošti". Isto tako otkriva i gorčinu viđene stvarnosti s kojom se pesnik-čovek Raša Perić ne može pomiriti:

    "Svetom vlada horda manijaka
    laž caruje s trona Sakalude
    zvon zagluši zveka srebrnjaka
    nema Hrista a množe se Jude.

    Lj. Blažević